Pitanje se može postaviti direktno ili indirektno. Kod indirektnih pitanja se od direktnog pitanja tvori zavisna rečenica:
Direktno pitanje: Wie lerne ich schnell Deutsch?
Indirektno pitanje: Ich möchte wissen, wie ich schnell Deutsch lerne.

Zavisna rečenica koja počinje upitnom riječju je često objekat glavne rečenice. U tom slučaju se zavisna rečenica naziva i objekatskom rečenicom. U složenoj rečenici, koja se sastoji od glavne i objekatske rečenice, po pravilu ni glavna rečenica ne može samostalno stajati:
Was möchte Nico wissen?
Er möchte wissen, wie er schnell Deutsch lernt.

Kao i kod drugih zavisnih rečenica zarez odjeljuje glavnu od zavisne rečenice. Konjugirani glagol većinom stoji na samom kraju rečenice.

Glavna rečenica ovdje može biti izjavna ili upitna. Pogledaj date primjere. Obrati pažnju na znak interpunkcije na kraju: Ako je glavna rečenica izjavna, na kraju stoji tačka. Ako je glavna rečenica upitna, na kraju stoji upitnik.

Izjavna rečenica + indirektna upitna rečenica:
Bitte sag mir, wo eine gute Sprachschule ist.

Upitna rečenica + indirektna upitna rečenica:
Weißt du, was dieses Wort bedeutet?

Indirektne upitne rečenice često koristimo, ako neko pitanje želimo formulisati izrazito uljudno:
Ich möchte gerne wissen, wann der Kurs beginnt.
Können Sie mir sagen, welcher Bus zur Sprachschule fährt?