Ponovimo: Pitanja na W 

Pitanja na W postavljamo, ako sugovornika pitamo o nečemu nepoznatom. Na ova pitanja se ne može odgovoriti sa da ili ne. Na početku pitanja na W stoji upitna riječ, koja uglavnom počinje slovom W, npr.: Woher …? Wo …? Wie …? 

Warum haben Sie uns diese langsamen Tablets verkauft?
Wie bekomme ich mein Geld zurück?

Ponovimo: Indirektne upitne rečenice s upitnom riječi 

Pitanja na W se mogu postaviti i indirektno, tvoreći time zavisnu rečenicu. Ova zavisna rečenica je uglavnom objekat glavne rečenice. U ovom slučaju ni glavna rečenica po pravilu ne može samostalno stajati. Glavna rečenica može biti izjavna ili upitna rečenica. Ako je glavna rečenica izjavna rečenica, na kraju stoji tačka. Ako je glavna rečenica upitna rečenica, na kraju stoji upitnik.

izjavna rečenica + indirektna upitna rečenica:
Ich möchte wissen, warum Sie uns diese langsamen Tablets verkauft haben.

upitna rečenica + indirektna upitna rečenica: 
Können Sie mir sagen, wie ich mein Geld zurückbekomme?

Indirekte upitne rečenice se često koriste, želi li se pitanje formulisati naročito ljubazno. Međutim, ponekad to pitanje ima i ironično značenje. Tada se ne očekuje odgovor na pitanje, nego se osoba jednostavno želi samo požaliti:
Wissen Sie, wie oft ich heute schon angerufen habe?